Rat i napetosti na Bliskom istoku (Iran, SAD i Izrael) podigli su cenu sirove nafte na svetskim
berzama, što inače direktno utiče na cenu goriva kod nas jer je osnovna komponenta
benzin i dizel. Zbog toga je globalna cena nafte porasla, a bez državne intervencije cena
goriva u maloprodaji bi bila znatno veća nego što zaista jeste.
Zbog rastućih cena sirove nafte, u poslednjih nekoliko nedelja cene goriva na pumpama u
Srbiji su porasle — dizel je poskupeo za oko 5 dinara po litru, a benzin za oko 2–3 dinara po
litru u odnosu na prethodnu nedelju, što je vidljivo u zvaničnim objavama o cenama.
U zvaničnim regulisanim cenama koje država određuje nedeljno, maksimalna cena
evrodizela trenutno je oko 208 din/l, a benzin oko 186 din/l (sa tendencijom rasta ako se
globalna cena nafte dodatno poveća). Uz državne mere (smanjene akcize i kontrolu cena),
realna cena goriva bez intervencija bi bila još veća — prema nekim procenama oko
226 din/l za dizel i oko 189 din/l za benzin.
Za građane to znači da iako cene goriva rastu zbog globalnih kretanja, državne mere
trenutno ublažavaju skok cena na pumpama, ali taj rast još utiče na troškove prevoza i
logistike, što može indirektno povećati cene robe i usluga u ekonomiji.
U takvoj situaciji srpska vlada je smanjila akcize na naftne derivate ukupno za 60 %, kako bi
ublažila posledice rasta nabavne cene goriva i stabilizovala domaće tržište, čak i po cenu
manjeg budžetskog prihoda. Istovremeno je produžila zabranu izvoza sirove nafte i goriva
do 2. aprila 2026., kako bi se sprečile nestašice i nagli skokovi na pumpama. Srbija takođe
ima dovoljno rezervi goriva i gasa da izbegne nestašice.
